Kasna žalba na rešenje o platnom nalogu: Ključna pojašnjenja Kasacionog suda, presuda br. 15221/2025

Rešenje o platnom nalogu predstavlja osnovni instrument za naplatu potraživanja u našem pravnom sistemu. Međutim, nije retkost da dužnik, iz raznih razloga, ne bude obavešten o nalogu u redovnim rokovima i na propisan način, te se nađe pred potrebom da podnese kasnu žalbu. Upravo u ovom delikatnom kontekstu nalazi se važna odluka Kasacionog suda, Presuda br. 15221 od 07.06.2025. godine, koja nudi suštinska pojašnjenja u tumačenju člana 650. Zakonika o građanskom postupku (ZPP).

Ova odluka, u kojoj su predsednik bio D. S. F., a izvestilac F. G., predstavlja svetionik za advokate i građane, precizno definišući granice unutar kojih se mogu ostvariti svoja prava čak i u slučaju nepravilne dostave ili kasnog saznanja za nalog.

Rešenje o platnom nalogu i izazovi kasne žalbe

Rešenje o platnom nalogu je sudski nalog izdat bez prethodnog saslušanja stranaka, kojim se dužniku nalaže plaćanje novčanog iznosa ili predaja dobra. Dužnik ima zakonski rok, obično 40 dana od dostave, za podnošenje žalbe. Ako žalba ne bude podneta, rešenje postaje pravosnažno i stiče snagu izvršne isprave.

Ali šta se dešava ako je dostava rešenja nepravilna, ili ako dužnik sazna za njega tek kasnije, možda nakon akta o izvršenju? Tu na scenu stupa kasna žalba, regulisana članom 650. ZPP, odredbom osmišljenom da zaštiti dužnika koji nije mogao podneti žalbu u redovnim rokovima iz razloga koji mu nisu pripisivi. Kasacioni sud je, u navedenoj presudi, pružio autoritativno i precizno tumačenje rokova za takvu žalbu, rešavajući interpretativne nedoumice i nudeći jasan vodič.

Član 650. ZPP pod lupom Kasacionog suda: Interakcija rokova

Vrhovni sud, analizirajući slučaj koji je suprotstavio R. i M., fokusirao se na interakciju dva roka predviđena članom 650. ZPP za kasnu žalbu. Prvi stav predviđa redovni rok od četrdeset dana koji teče od saznanja za nepravilno dostavljeno rešenje. Treći stav, međutim, uvodi završni rok od deset dana od izvršenja prvog akta o izvršenju, ali sa fundamentalnim pojašnjenjem: ovaj poslednji rok odnosi se isključivo na akt o izvršenju usmeren na primaoca naloga za plaćanje.

Činjenica koju je razmatrao Kasacioni sud je ilustrativna: dužnik, R., lično je primio dostavu akta o zapleni udela u društvu prema članu 2471. ZOO, ali u svojstvu zakonskog zastupnika trećeg društva nad kojim je izvršena zaplena, a ne direktno kao dužnik kome je naloženo plaćanje. Ovo je postavilo pitanje da li je takva dostava bila dovoljna da pokrene jedan od dva roka za kasnu žalbu.

U pogledu kasne žalbe na rešenje o platnom nalogu, član 650. ZPP predviđa, u prvom stavu, redovni rok od četrdeset dana za njeno podnošenje, koji teče od saznanja za nepravilno dostavljeno rešenje, i, odvojeno, u trećem stavu, završni rok od deset dana od izvršenja prvog akta o izvršenju, pri čemu se ovaj poslednji rok odnosi isključivo na akt o izvršenju usmeren na primaoca naloga za plaćanje; sledstveno tome, ova dva roka, redovni i završni, međusobno deluju i, za dopuštenost kasne žalbe, potrebno je da nijedan od njih nije istekao bez svrhe.

Ova maksima kristalizuje princip da dva roka nisu alternativna, već komplementarna. Sud je pojasnio da, iako dostava akta o zapleni R. u svojstvu zakonskog zastupnika trećeg društva nad kojim je izvršena zaplena nije bila dovoljna da pokrene desetodnevni rok iz stava 3 (jer akt nije bio usmeren na R. kao dužnika kome je naloženo plaćanje), ona je nedvosmisleno dovela do njegovog saznanja o suštinskim elementima naloga. Ovo saznanje je označilo početak redovnog četrdesetodnevnog roka predviđenog stavom 1. člana 650. ZPP. Budući da je ovaj rok uveliko istekao, kasna žalba je proglašena nedopuštenom.

Praktične implikacije i korisni saveti

Odluka Kasacionog suda br. 15221/2025 ponavlja princip od fundamentalnog značaja: puko saznanje o rešenju o platnom nalogu, čak i ako ne proizilazi iz pravilne dostave ili akta o izvršenju direktno usmerenog na dužnika, dovoljno je da počne da teče redovni rok od 40 dana za kasnu žalbu. Ovo podrazumeva da dužnik mora postupiti sa najvećom hitnošću čim stekne svest o postojanju rešenja, bez obzira na oblik u kojem se to saznanje manifestovalo. Evo nekoliko ključnih tačaka za razmatranje:

• **Stalna budnost:** Dužnici moraju biti izuzetno oprezni u pogledu bilo koje komunikacije ili akta koji može ukazivati na postojanje rešenja o platnom nalogu protiv njih.
• **Saznanje preovlađuje:** Stvarno saznanje o rešenju, čak i ako je neformalno ili indirektno, jeste okidač za redovni rok od 40 dana.
• **Razlikovanje rokova:** Ključno je razlikovati redovni rok (40 dana od saznanja) i završni rok (10 dana od prvog akta o izvršenju usmerenog na dužnika), imajući u vidu da oba moraju biti ispoštovana.
• **Značaj pravne pomoći:** U složenim situacijama kao što su one opisane u presudi, neophodno je odmah se obratiti stručnom pravniku kako bi se procenila najpovoljnija strategija i izbegli propusti.

Zaključci

Presuda Kasacionog suda br. 15221 iz 2025. godine predstavlja čvrstu tačku u tumačenju člana 650. ZPP, naglašavajući interakciju rokova za kasnu žalbu na rešenje o platnom nalogu. Ona nas podseća da je zaštita dužnika jeste garantovana, ali unutar precizno definisanih vremenskih okvira, čije nepoštovanje može onemogućiti svaku mogućnost odbrane. Ovo je upozorenje svim pravnim stručnjacima i građanima da obrate maksimalnu pažnju na procesne dinamike i nikada ne potcenjuju značaj blagovremene i kompetentne pravne pomoći. Samo tako se može sigurno ploviti složenim morem građanskog postupka i zaštititi svoja prava.