Komentar presude br. 51180 iz 2023. godine: Odricanje od žalbe i smanjenje kazne

Presuda br. 51180 od 12. oktobra 2023. godine, koju je doneo Vrhovni kasacioni sud Italije, nudi važne podsticaje za razmišljanje o primeni člana 442, stav 2-bis, italijanskog Zakonika o krivičnom postupku. Konkretno, Sud se bavio pitanjem smanjenja kazne u vezi sa odricanjem od žalbe, razjašnjavajući neke fundamentalne tačke koje zaslužuju pažljivu analizu.

Normativni kontekst

Član 442, stav 2-bis, Zakonika o krivičnom postupku predviđa mogućnost smanjenja kazne za jednu šestinu za one koji ne ulože žalbu na prvostepenu presudu o osudi. Međutim, presuda Vrhovnog kasacionog suda je utvrdila da se ovo smanjenje ne primenjuje u slučaju kada se optuženi odrekne žalbe, čime se presuda čini neopozivom.

Ovaj aspekt je ključan, jer je Sud precizirao da odricanje od žalbe nije ekvivalentno neulaganju žalbe. Naime, smanjenje kazne predviđeno članom 442 primenjuje se samo na one koji nisu preduzeli nikakvu radnju žalbe, a ne na one koji su odlučili da se odreknu tog prava.

Analiza maksime presude

Dodatno smanjenje kazne za jednu šestinu na osnovu čl. 442, stav 2-bis, Zakonika o krivičnom postupku - Neulaganje žalbe - Odricanje od žalbe na drugostepenom sudu - Izjednačavanje - Isključenje. Smanjenje kazne za jednu šestinu predviđeno, na osnovu čl. 442, stav 2-bis, Zakonika o krivičnom postupku, za neulaganje žalbe na prvostepenu presudu o osudi ne primenjuje se u slučaju neopozivosti presude usled odricanja od žalbe na drugostepenom sudu, budući da je primena pomenutog smanjenja posledica potpunog odsustva žalbe, sa čime se odricanje od nje ne može izjednačiti.

Ova maksima ističe fundamentalni princip u krivičnom pravu: razliku između neulaganja žalbe i odricanja od žalbe. U suštini, Sud je želeo da naglasi da odricanje podrazumeva aktivnu volju da se ne nastavi dalje sa stepenom postupka, dok neulaganje žalbe može proisteći iz odluke da se ne deluje, bez formalnog akta odricanja. Ova razlika ima značajne posledice na mogućnost ostvarivanja eventualnih krivičnopravnih beneficija.

Zaključci

U zaključku, presuda br. 51180 iz 2023. godine razjašnjava ključni aspekt u italijanskom krivičnom pravu: smanjenje kazne na osnovu čl. 442, stav 2-bis, ne primenjuje se ukoliko se optuženi odrekne žalbe na drugostepenom sudu. Ovaj princip, iako se može činiti tehničkim, ima značajne posledice na strategiju odbrane i upravljanje krivičnim postupcima. Advokati i pravni stručnjaci moraju imati na umu ovu fundamentalnu razliku prilikom savetovanja svojih klijenata, kako bi osigurali pravilno informisanje o pravima i obavezama u fazi žalbe.