Komentar na Rešenje br. 16445 iz 2024. o zaključenju ugovora o otvaranju kredita

Nedavno rešenje Kasacionog suda, br. 16445 od 13. juna 2024. godine, nudi značajne podsticaje za pravne stručnjake, posebno u vezi sa ugovorima o otvaranju kredita. Ova presuda se nalazi u regulatornom kontekstu koji je doživeo značajne promene, posebno sa stupanjem na snagu zakona br. 154 iz 1992. godine, koji je uveo obavezu pisane forme za bankarske ugovore.

Regulatorni kontekst pre Zakona br. 154 iz 1992.

U režimu pre zakona br. 154 iz 1992. godine, ugovori o otvaranju kredita mogli su se zaključivati i putem facta concludentia, odnosno konkretnim ponašanjem koje je dokazivalo postojanje sporazuma. Ovaj način zaključenja ima značajan značaj, jer omogućava prevazilaženje rigidnosti nametnutih kasnijim regulatornim razvojem.

Kao što je istaknuto u sažetku presude:

(POJAM, KARAKTERISTIKE, RAZLIKOVANJA) - UOPŠTENO Ugovor o otvaranju kredita - Režim pre zakona br. 154 iz 1992. - Zaključenje putem facta concludentia - Dopuštenost - Teret dokazivanja - Sadržaj. U režimu koji je prethodio stupanju na snagu zakona br. 154 iz 1992. godine, koji je nametnuo obavezu pisane forme za ugovore koji se odnose na bankarske operacije i usluge, bilo je dozvoljeno zaključivanje ugovora o otvaranju kredita putem facta concludentia, sa posledicom da se dokaz o odobravanju poverenja, za ove ugovore, može pružiti svim sredstvima, uključujući i primenu pretpostavki, s obzirom da je zabrana iz člana 2725. Građanskog zakonika, na koji se odnosi član 2729, stav 2. Građanskog zakonika, neprimenljiva na ugovore o otvaranju kredita zaključene u periodu kada isti nisu morali biti zaključeni u pisanoj formi pod pretnjom ništavosti.

Implikacije presude

Kasacioni sud je ponovio da se za ugovore o otvaranju kredita zaključene pre uvođenja obaveze pisane forme, dokaz o poverenju može pružiti svim sredstvima, uključujući i dopuštenost pretpostavki. Ovaj aspekt je ključan za uključene strane, jer proširuje načine dokazivanja i omogućava ostvarivanje prava čak i u odsustvu pisane dokumentacije.

• Zaključenje ugovora putem facta concludentia, čak i u odsustvu pisane forme.
• Mogućnost korišćenja pretpostavki za dokazivanje poverenja.
• Značaj propisa pre 1992. godine u aktuelnom kontekstu bankarskih operacija.

Zaključci

Zaključno, Rešenje br. 16445 iz 2024. godine Kasacionog suda predstavlja važan podsetnik na fleksibilnost načina zaključenja ugovora o otvaranju kredita u periodu pre obaveze pisane forme. Ova presuda ne samo da razjašnjava prava stranaka, već nudi i značajnu priliku za bolje razumevanje ugovornih dinamika u bankarskom sektoru, ističući kako načini dokazivanja mogu uticati na ishod pravnih sporova. Stoga je od suštinskog značaja da preduzeća i profesionalci u ovom sektoru budu upoznati sa ovim jurisprudencijalnim i regulatornim razvojem.