Надлежност над страним потрошачем: коментар пресуде бр. 15364 из 2024.

Пресуда бр. 15364 од 3. јуна 2024. године, коју је донео Врховни касациони суд, пружа важно појашњење у вези са међународном надлежношћу, посебно у погледу правних радњи које укључују стране потрошаче. Ова тема је од посебног значаја с обзиром на све већу глобализацију комерцијалних трансакција и последично повећање правних спорова између професионалаца и потрошача из различитих држава чланица Европске уније.

Нормативни оквир

Надлежност у погледу потрошача регулисана је Уредбом ЕУ бр. 1215/2012, која утврђује прецизна правила за одређивање које је судилиште надлежно за решавање спорова између професионалаца и потрошача. Конкретно, члан 18. став 2. Уредбе утврђује обавезност надлежности потрошача, чиме се гарантује адекватна заштита за оне који купују робу или услуге ван своје државе пребивалишта.

НАДЛЕЖНОСТ НАД СТРАНЦЕМ - У ОПШТЕМ СЛУЧАЈУ Надлежност над странцем - Тужба професионалца против страног потрошача - Обавезност надлежности потрошача према чл. 18. став 2. Уредбе ЕУ бр. 1215/2012 - Услови - Потреба да се активност професионалца усмерава, на било који начин, ка држави чланици у којој је клијент имао пребивалиште (чл. 17. и 18. Уредбе ЕУ бр. 1215/2012) - Терет непосредног и специфичног навођења и доказивања - Изузетак. У погледу надлежности над странцем, потрошач који, тужен од стране професионалца, благовремено истиче недостатак надлежности суда коме је поднет захтев, позивајући се на свој статус и пребивалиште у другој држави чланици, нема терет да изричито и одмах у својим одбранама наведе, у сврху чл. 17. став 1. тачка ц) Уредбе ЕУ бр. 1215 из 2012. године, да су активности тужиоца усмерене, на било који начин, ка држави његовог пребивалишта, већ судија мора да провери постојање елемената који чине његову међународну надлежност на основу доказа који објективно произилазе из предмета, укључујући и доказе који се налазе у списима.

Анализа пресуде

Врховни касациони суд је истакао да потрошач нема обавезу да у својим одбранама доказује да је активност професионалца била усмерена ка његовој држави пребивалишта. Овај аспект је од кључног значаја, јер понавља важност заштите потрошача у поступку надлежности, спречавајући да прекомерни доказни терети могу угрозити право на приступ правди.

Штавише, пресуда појашњава да је на судији да ex officio провери доказне елементе који оправдавају његову међународну надлежност. Стога, недостатак специфичних навода од стране потрошача не сме да угрози његову позицију, што представља важан корак напред у заштити права потрошача на европском нивоу.

Закључци

Пресуда бр. 15364 из 2024. године представља важну прекретницу у питању међународне надлежности, наглашавајући потребу за заштитом страног потрошача у сложеном правном контексту. Ова одлука не само да јача права потрошача, већ доприноси и већој правној сигурности у међународним трансакцијама. Од суштинског је значаја да професионалци буду свесни ових правила и импликација које могу имати у својим комерцијалним активностима, како би се осигурало правилно управљање правним споровима.