Онлајн клевета: анализа пресуде бр. 25037 из 2023.

Недавна пресуда бр. 25037 од 17. марта 2023. године бавила се темом од великог значаја у савременом правном контексту: клевета путем интернета. Са развојем дигиталне комуникације, кривична дела против части добила су нове облике, а Суд је пружио драгоцене смернице о томе како идентификовати аутора клеветничког поста, чак и у одсуству директних компјутерских доказа.

Контекст пресуде

У овом случају, оптужени, Г. М., оптужен је за клевету због неких изјава објављених на интернету. Апелациони суд у Сасарију, у одлуци од 15. децембра 2021. године, већ је анализирао ово питање, али је пресуда Касационог суда додатно појаснила критеријуме које треба пратити да би се аутор поста приписао на основу индиција. Суд је нагласио да је, чак и без техничких провера, могуће утврдити аутора клеветничког поста процењујући различите елементе.

Критеријуми за идентификацију аутора

Максима пресуде гласи:

Клевета путем интернета - Идентификација аутора - Критеријуми - Упутство. У погледу клевете путем "интернета", чак и у одсуству компјутерских провера о пореклу "постова", могуће је приписати клеветнички чин његовом аутору на основу индиција, услед конвергенције, плуралитета и прецизности података као што су: мотив; предмет обрађен у објављеним реченицама или увредљив садржај; однос између страна; порекло порука са виртуелне табле оптуженог, коришћењем његовог "надимка"; одсуство пријаве "крађе идентитета" од стране власника "профила" на којем су објављени спорни "постови".

Ови критеријуми указују на то да клевета није само питање опипљивих доказа, већ се може утврдити кроз индиције и околности. Међу кључним факторима које треба узети у обзир су:

• Мотив аутора, који може пружити важне индиције о његовој намери.
• Садржај поста, који мора бити процењен због свог увредљивог карактера.
• Однос између укључених страна, који може утицати на динамику клевете.
• Порекло порука са налога оптуженог и коришћење његовог надимка.
• Одсуство пријаве крађе идентитета, што би могло указати на истинитост приписивања.

Закључци

Пресуда бр. 25037 из 2023. године представља важан корак у италијанској јуриспруденцији која се односи на онлајн клевету. Она показује како се правни систем прилагођава новим реалностима веба, признајући валидност индицијалних доказа у одсуству директних доказа. Овај приступ би могао послужити као одвраћање за оне који користе дигиталне платформе за нарушавање репутације других, наглашавајући да одговорност није ни мање озбиљна ни у виртуелном контексту. Свест о прописима и правним последицама је од суштинског значаја за све кориснике мреже.