Analiza presude br. 25957 iz 2023. godine: Podsticanje ilegalne imigracije i specifična namera
Presuda br. 25957 iz 2023. godine predstavlja značajan intervenciju Kasacionog suda u pogledu definisanja krivičnog dela podsticanja boravka ilegalnih imigranata na teritoriji države. Ovaj stav se ističe svojim detaljnim analizama subjektivnog elementa, posebno specifične namere, koja je neophodna za definisanje ovog krivičnog dela. Pokušaćemo zajedno da razumemo detalje ove presude i njene pravne implikacije.
Normativni kontekst i činjenično stanje
Krivično delo o kojem je reč regulisano je članom 12, stav 5, Zakonske uredbe 25. jula 1998. godine, br. 286, koji kažnjava ko podstiče boravak stranih državljana bez dozvole na teritoriji države. Sud je, ispitujući činjenično stanje, naglasio da je traženi subjektivni element specifična namera, odnosno volja da se ostvari nepravedna dobit iz ilegalnog položaja migranata.
- Specifična namera se manifestuje kroz nametanje teških i opterećujućih uslova za migrante.
- Ključno je dokazati da optuženi deluje sa namerom da ekonomski iskoristi ranjivost imigranata.
- Sud je isključio postojanje specifične namere u konkretnom slučaju, jer je optuženi delovao radi dobijanja hrane i smeštaja.
Maksima presude
Podsticanje boravka na teritoriji države ilegalnih imigranata - Psihološki element - Specifična namera - Neophodnost - Predmet - Činjenično stanje. Subjektivni element tražen za definisanje krivičnog dela iz čl. 12, stav 5, Zakonske uredbe 25. jula 1998. godine, br. 286, jeste specifična namera, koja se sastoji u cilju ostvarivanja nepravedne dobiti iz ilegalnog položaja stranih državljana, nametanjem posebno opterećujućih uslova koji prevazilaze sinagmatički odnos. (Činjenično stanje u kojem je Sud isključio postojanje specifične namere na osnovu toga što je optuženi delovao sa ciljem da primi hranu i smeštaj i da vrši podizanja novca sa bankovnom karticom).
Ova maksima naglašava kako se Kasacioni sud ne ograničava samo na razmatranje ponašanja optuženog, već se fokusira na nameru koja ga vodi. U razmatranom slučaju, optuženi nije delovao sa ciljem iskorišćavanja migranata, već je pokušao da zadovolji sopstvene potrebe za opstanak, što je dovelo do njegove oslobađajuće presude.
Zaključci
Presuda br. 25957 iz 2023. godine nudi važne uvide za razumevanje razlike između podsticanja ilegalne imigracije i radnji motivisanih potrebama za opstanak. Jasno definisanje specifične namere kao neophodnog elementa za definisanje krivičnog dela predstavlja snažan signal pažnje od strane italijanske jurisprudencije. Za pravne stručnjake, ključno je da imaju na umu ove principe prilikom upravljanja sličnim slučajevima, kako bi se osigurala pravilna primena norme i zaštita osnovnih prava uključenih pojedinaca.
