Komentar presude br. 50314 iz 2023. godine: Subjektivna nepostojećnost i direktni porezi

Presuda br. 50314 od 27. septembra 2023. godine, koju je donela Kasacioni sud, predstavlja važnu referentnu tačku u italijanskoj jurisprudenciji u oblasti poreskih krivičnih dela. Predmet presude je krivično delo prevarne upotrebe faktura za nepostojeće transakcije, sa posebnim osvrtom na subjektivnu nepostojećnost transakcije. Ovaj koncept, nažalost, često se zanemaruje, ali ima značajan uticaj na krivičnu odgovornost poreskog obveznika.

Kontekst presude

U konkretnom slučaju, optuženi, G. L., optužen je za prijavljivanje troškova dokumentovanih fakturama koje, prema optužnici, nisu bile u vezi sa preduzetničkom delatnošću. Sud je smatrao da se subjektivna nepostojećnost ostvaruje u slučaju kada su troškovi, svesno nastali, usmereni na svrhe različite od onih koje su svojstvene preduzetničkoj delatnosti. Ovaj aspekt je ključan, jer podrazumeva da nije dovoljno dokazati nepostojećnost transakcija da bi se krivično delo kvalifikovalo, već je takođe neophodno proceniti namere optuženog i stvarnu upotrebu faktura.

Maksima presude

Krivično delo iz čl. 2. zakonske uredbe br. 74 iz 2000. godine – Subjektivna nepostojećnost transakcije – Direktni porezi – Dokumentovani troškovi nastali od strane kupca za dodatne i drugačije svrhe u odnosu na preduzetničku delatnost – Postojanje – Obrazloženje. Krivično delo prevarne upotrebe u poreskoj prijavi faktura za nepostojeće transakcije, u odnosu na direktne poreze, obuhvata i subjektivnu nepostojećnost, u slučaju kada dokumentovani troškovi, svesno nastali od strane kupca, predstavljaju izraz otuđenja ka dodatnim i drugačijim svrhama u odnosu na one svojstvene preduzetničkoj delatnosti, budući da dovode do prestanka neophodnog uslova povezanosti između troškova i preduzetničke delatnosti.

Ova maksima naglašava kako subjektivna nepostojećnost može dovesti do šireg tumačenja predmetnog krivičnog dela. Nije samo pitanje da li su ekonomske transakcije zaista obavljene, već i da li su nastali troškovi korišćeni u skladu sa preduzetničkom delatnošću. Sud, stoga, uspostavlja direktnu vezu između subjektivne nepostojećnosti i krivične odgovornosti, naglašavajući važnost povezanosti između troškova i preduzetničke delatnosti.

Praktične implikacije i zaključci

Implikacije ove presude su brojne i tiču se ne samo preduzetnika, već i profesionalaca u poreskom i fiskalnom sektoru. Ključno je, za one koji rade u ovoj oblasti, obratiti pažnju na dokumentaciju i opravdanost nastalih troškova. U suprotnom, rizikuje se izricanje čak i teških krivičnih sankcija.

• Proveriti povezanost troškova sa obavljenom delatnošću.
• Adekvatno dokumentovati nastale troškove.
• Biti svestan sopstvenih namera pri korišćenju faktura.

Zaključno, presuda br. 50314 iz 2023. godine predstavlja važan poziv na odgovornost i marljivost u poreskom sektoru, ističući kako subjektivna nepostojećnost može proširiti granice krivičnog dela prevarne upotrebe faktura. Svest i transparentnost u ekonomskim transakcijama su stoga fundamentalni za izbegavanje pravnih problema.