Analiza presude br. 16080 iz 2024. godine: Ništavost sudskog postupka u odsustvu stranaka u vreme pandemije

Presuda br. 16080 od 20. marta 2024. godine predstavlja značajnu odluku Kasacionog suda koja se bavi ključnim pitanjem koje se pojavilo tokom vanrednog stanja usled pandemije. Konkretno, Sud je ispitao prava optuženih u kontekstu postupka vođenog po skraćenom postupku bez učešća stranaka, ističući važnost prisustva branioca.

Normativni kontekst

Tokom pandemije Covid-19, pravosudni sistem se morao prilagoditi novim operativnim metodama, uvodeći skraćeni postupak kao vanrednu meru. Međutim, predmetna presuda naglašava da usvajanje ovih mera ne može ugroziti osnovna prava uključenih strana. Sud je izjavio da, u slučaju blagovremenog i urednog zahteva za usmeno izlaganje od strane branioca, njegovo odsustvo tokom postupka u odsustvu stranaka povlači apsolutnu i neotklonjivu ništavost.

Maksima presude

Vanredna mera usled pandemije - Blagovremen i uredan zahtev za usmeno izlaganje - Postupak vođen po skraćenom postupku bez učešća stranaka - Apsolutna i neotklonjiva ništavost - Postojanje - Razlozi. U postupku po žalbi vođenom u odsustvu stranaka, za vreme vanredne mere usled pandemije Covid-19, ukoliko je branilac optuženog podneo uredan i blagovremen zahtev za usmeno izlaganje, vođenje postupka po skraćenom postupku bez učešća stranaka odvija se po proceduralnom modelu koji se u potpunosti razlikuje od izabranog, uz odsustvo branioca u slučaju kada je njegovo prisustvo obavezno, čime se utvrđuje apsolutna i neotklonjiva ništavost u smislu člana 179. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

Ova maksima ističe kako je poštovanje procedura i prava na odbranu ključno, čak i u vanrednim situacijama. Sudija je stoga ponovio da se vanredna mera ne može primenjivati na način koji povređuje prava na odbranu garantovana Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku.

Implikacije presude

Implikacije ove presude su brojne i od velikog značaja za italijanski pravosudni sistem:

• Priznavanje centralne uloge branioca u krivičnom postupku.
• Potvrda ništavosti postupaka koji ne poštuju prava stranaka na učešće.
• Potreba za revizijom načina vođenja postupaka u vanrednim situacijama.

Nadalje, Sud se pozvao na više normi, uključujući član 179. Zakonika o krivičnom postupku, koji reguliše proceduralne ništavosti, i Zakon o hitnim merama br. 137 iz 2020. godine, ističući važnost pravilnog tumačenja normi u vanrednim kontekstima.

Zaključak

Zaključno, presuda br. 16080 iz 2024. godine predstavlja značajan korak napred u zaštiti prava optuženih, ponavljajući potrebu da se garantuje prisustvo branioca u krivičnim postupcima, čak i u vanrednim situacijama. Ova odluka ne samo da ponovo potvrđuje važnost prava na odbranu, već poziva na razmišljanje o prilagođavanju krivičnih procedura vanrednim okolnostima bez ugrožavanja osnovnih principa pravičnog suđenja.