Komentar presude br. 16132 iz 2024. godine: Merе predostrožnosti i zagađivanje dokaza
Nedavna presuda br. 16132 od 09. januara 2024. godine, podneta 17. aprila 2024. godine, doneta od strane Vrhovnog kasacionog suda, nudi zanimljiv podsticaj za razmišljanje u vezi sa merama predostrožnosti. Konkretno, ova odluka se odnosi na osetljivu ravnotežu između potreba predostrožnosti i prava okrivljenih na odbranu. Ključno pitanje je da li i kada može biti određen rok za prestanak mera prinude u slučaju opasnosti od zagađivanja dokaza.
Normativni kontekst
Prema članu 292, stav 2, tačka D, Novog zakonika o krivičnom postupku, predviđeno je da se rok za prestanak mere predostrožnosti mora odrediti samo pod određenim uslovima. Sud je pojasnio da se ovo uputstvo ne primenjuje kada mere proizilaze iz istražnih potreba koje je naveo okrivljeni. To znači da je u slučaju potreba ove vrste potreban oprezniji pristup, izbegavajući ograničavanje vremena primene mera predostrožnosti.
Analiza maksime presude
Ukazivanje na rok - Pretpostavke - Potrebe predostrožnosti koje se odnose na opasnost od zagađivanja dokaza - Postojanje - Istražne potrebe koje je naveo okrivljeni - Primena - Isključenje. U pogledu mera predostrožnosti, ukazivanje na rok za prestanak mere prinude, propisano za slučaj kada se potrebe predostrožnosti odnose na opasnost od zagađivanja dokaza, ne može se odrediti u slučaju istražnih potreba koje je naveo okrivljeni.
Ova maksima naglašava kako se Sud postavlja u poziciju zaštite garancija odbrane. Naime, nemogućnost određivanja roka za prestanak mera predostrožnosti u slučaju istražnih potreba od strane okrivljenog predstavlja fundamentalnu zaštitu koja garantuje poštovanje individualnih prava. Odluka se zasniva na principu proporcionalnosti, koji mora karakterisati donošenje mera predostrožnosti, izbegavajući da one postanu sredstvo pritiska ili prinude prema okrivljenom.
Zaključna razmatranja
Presuda br. 16132 iz 2024. godine predstavlja značajan korak napred u sudskoj praksi koja se odnosi na mere predostrožnosti. Ona, naime, ponovo potvrđuje potrebu za obezbeđivanjem ravnoteže između potreba javnog reda i mira i prerogativa odbrane okrivljenih. Ova odluka, pored pojašnjenja uloge mera predostrožnosti u odnosu na opasnost od zagađivanja dokaza, naglašava važnost pažljivog pristupa i poštovanja osnovnih prava, u sve kompleksnijem pravnom kontekstu.
