Presuda br. 16109 iz 2024. godine: Značaj kontrole u korporativnom upravljanju
Presuda br. 16109 od 6. februara 2024. godine Kasacionog suda pruža značajne uvide u vezi sa odgovornostima direktora društava, posebno u pogledu funkcije stvarnog direktora. Ova odluka se nalazi u složenom pravnom kontekstu, gde razlika između formalnog i stvarnog direktora postaje ključna za analizu krivične odgovornosti. Sud je, naime, proglasio nedopuštenom žalbu formalnog direktora koji je propustio da kontroliše aktivnosti stvarnog direktora, isključujući primenu ublažavajuće okolnosti minimalnog značaja učešća.
Pravni kontekst presude
Predmetni slučaj se odnosi na Salvatorea C., optuženog za pomaganje u izvršenju stečajnih krivičnih dela zbog svoje neaktivnosti u nadzoru stvarnog direktora. Sud se pozvao na član 110. Krivičnog zakonika, koji reguliše saučesništvo u krivičnom delu, i član 216. Zakona o stečaju, naglašavajući da odsustvo kontrole od strane formalnog direktora predstavlja aktivno ponašanje koje doprinosi izvršenju krivičnih dela.
Propust formalnog direktora da kontroliše aktivnosti stvarnog direktora - Ublažavajuća okolnost minimalnog značaja učešća - Isključenje - Razlozi. U pogledu saučesništva u krivičnom delu, ublažavajuća okolnost minimalnog značaja učešća nije primenljiva na formalnog direktora društva koji je propustio bilo kakvu kontrolu nad aktivnostima stvarnog direktora, jer je na taj način ne samo pomogao u izvršenju krivičnih radnji potonjeg, već je pružio suštinski i neophodan doprinos ostvarenju stečajnih krivičnih dela.
Praktične implikacije presude
Ova presuda ima značajne implikacije za direktore društava. Naime, naglašava da:
- Krivična odgovornost se može proširiti na formalne direktore u slučaju propuštene kontrole.
- Ključno je da direktori preduzmu odgovarajuće mere nadzora nad radom stvarnih direktora.
- Nedostatak kontrole se ne može smatrati učešćem minimalnog značaja, već aktivnim doprinosom izvršenju krivičnih dela.
Sud je pojasnio da propuštanje kontrole ne samo da olakšava nezakonitost, već je samo po sebi krivično relevantno ponašanje. Stoga, direktori bi trebalo da budu svesni svojih dužnosti i odgovornosti kako bi izbegli teške sankcije.
Zaključak
Zaključno, presuda br. 16109 iz 2024. godine predstavlja značajan korak napred u definisanju odgovornosti direktora u korporativnoj sferi. Ona naglašava važnost aktivne i stalne kontrole nad poslovnim aktivnostima, ne samo radi obezbeđivanja zakonitosti, već i radi zaštite interesa društva i njegovih zainteresovanih strana. Direktori su upozoreni: nedovoljan nadzor može imati značajne krivične posledice.
