Analiza Presude br. 16434 od 21.02.2024: Pritvor za krivična dela učešća u istorijskim mafijaškim organizacijama

Nedavna presuda br. 16434 od 21. februara 2024. godine, doneta od strane Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja važan pravni referentni izvor u oblasti pritvora za krivična dela učešća u istorijskim mafijaškim organizacijama. Odluka detaljno analizira uslove pod kojima se pretpostavka o postojanju pritvorskih razloga može prevazići, pružajući tako korisne smernice za odbranu optuženih.

Pretpostavka o Postojanju Pritvorskih Razloga

Prema članu 275, stav 3, Zakonika o krivičnom postupku, postoji relativna pretpostavka o postojanju pritvorskih razloga za krivična dela mafijaškog udruživanja. Međutim, presuda pojašnjava da se ta pretpostavka može prevazići samo pod određenim uslovima, naime:

• Istupanje osumnjičenog iz mafijaške organizacije;
• Završetak udružne delatnosti;
• Konkretni dokazi koji pokazuju odsustvo pritvorskih razloga.

Važno je napomenuti da tzv. "tihi period"—to jest, vremenski period koji je prošao od učešća do donošenja mere pritvora—sam po sebi nije dovoljan da dokaže neopozivo udaljavanje od organizacije. To znači da se čak i dug period neaktivnosti ne može smatrati konačnim dokazom o nepristupanju mafijaškoj organizaciji.

Uloga "Tiho Perioda"

Sud naglašava da se "tihi period" mora procenjivati na rezidualan način, odnosno kao jedan od potencijalnih elemenata koji se uzimaju u obzir, ali ne kao jedini osnov za isključivanje pritvorskih razloga. Drugi faktori, kao što je eventualna saradnja sa vlastima ili preseljenje u drugu oblast, moraju se uzeti u obzir kako bi se potvrdilo stvarno udaljavanje od organizacije.

Krivično delo iz člana 416-bis, Krivičnog zakonika, koje se odnosi na istorijske mafije - Pritvorski razlozi - Relativna pretpostavka o postojanju - Operativnost - Vreme koje je proteklo od učešća (tzv. "tihi period") - Procenjivost - Uslovi. U pogledu pritvora određenog za krivično delo učešća u "istorijskim" mafijaškim organizacijama, pretpostavka o postojanju pritvorskih razloga iz člana 275, stav 3, Zakonika o krivičnom postupku, može se prevazići samo istupanjem osumnjičenog iz organizacije ili završetkom udružne delatnosti, dok se tzv. "tihi period" (to jest, protek vremena između donošenja mere i inkriminisanih radnji) ne može sam po sebi smatrati dokazom neopozivog udaljavanja osumnjičenog iz udruženja, već se može procenjivati isključivo na rezidualan način, kao jedan od mogućih elemenata (među kojima su, na primer, aktivnost saradnje ili preseljenje u drugu teritorijalnu zonu) usmeren na objektivno i konkretno pružanje dokaza o situaciji koja ukazuje na odsustvo pritvorskih razloga.

Zaključak

Presuda br. 16434 od 21. februara 2024. godine predstavlja značajnu referentnu tačku za sudsku praksu u oblasti pritvora. Ona ponovo naglašava važnost sveobuhvatne, a ne samo vremenske analize ponašanja osumnjičenih, ističući potrebu za konkretnim dokazima kako bi se dokazalo odsustvo pritvorskih razloga. Ova odluka nudi podsticaj za razmišljanje advokatima i pravnim stručnjacima, naglašavajući kako odbrana mora biti spremna da predstavi efikasne dokazne elemente kako bi osporila mere pritvora izrečene u kontekstu mafijaškog udruživanja.