Presuda br. 14631 iz 2024. i delimični preispitivanje krivičnih dela u vezi sa gradnjom

U nedavnoj presudi br. 14631 iz 2024. godine, koju je doneo Kasacioni sud, razmatra se tema od velikog značaja u oblasti građevinskog prava: mogućnost zahtevanja delimičnog preispitivanja osude koja se odnosi na nelegalno izgrađene delove nepokretnosti. Sud je, rigoroznim tumačenjem važećih propisa, potvrdio da nije dozvoljeno delimično preispitivanje osuđujuće presude, čime je utvrđeno fundamentalno načelo za slučajeve nelegalne gradnje.

Kontekst presude

Centralno pitanje presude tiče se zahteva za delimično preispitivanje presude od strane F. P., optužene za izvođenje građevinskih radova bez dozvole. Sud je isključio mogućnost preispitivanja ograničenog na delove nepokretnosti, obrazlažući da je krivično delo u vezi sa gradnjom jedinstveno i nedeljivo. Ovaj stav je podržan u svetlu ranijih sudskih presedana i važećih propisa, koji zahtevaju sveobuhvatan pogled na nepokretnost koja je predmet osude.

Krivična dela u vezi sa gradnjom - Delimično preispitivanje presude koja se odnosi na nelegalno izgrađene delove nepokretnosti - Dopuštenost - Isključenje - Razlozi - Činjenični opis. U pogledu krivičnih dela u vezi sa gradnjom, nije dozvoljeno delimično preispitivanje osuđujuće presude, shvaćeno kao da se odnosi samo na neke delove nelegalno izgrađene nepokretnosti, budući da je počinjeno krivično delo jedinstveno. (Činjenični opis u kojem je Sud, suočen sa tvrdnjom o mogućnosti legalizacije samo dela zgrade, navodno završenog do 31. marta 2003. godine, isključio mogućnost korišćenja ovog vanrednog pravnog sredstva, pozivajući se na izvođenje daljih nelegalnih radova nakon tog datuma i na neophodnost da se legalizacija odnosi na nepokretnost u celini).

Pravne implikacije

Odluka Kasacionog suda ima nekoliko značajnih pravnih implikacija:

• Jedinstvo krivičnog dela: Sud je ponovio da se delimično preispitivanje ne može prihvatiti, jer se krivično delo u vezi sa gradnjom smatra jedinstvenim krivičnim delom.
• Mogućnost legalizacije: Pitanje mogućnosti legalizacije građevinskih radova je složeno i mora se procenjivati u odnosu na celokupnu nepokretnost, a ne na pojedinačne delove.
• Konsolidovana sudska praksa: Presuda se uklapa u sudsku praksu koja teži zaštiti teritorije i obezbeđivanju poštovanja građevinskih propisa.

Zaključak

Zaključno, presuda br. 14631 iz 2024. godine predstavlja važnu referencu za regulisanje krivičnih dela u vezi sa gradnjom i za upravljanje zahtevima za preispitivanje. Kasacioni sud je pojasnio da se povrede u oblasti gradnje ne mogu deliti i da svaki zahtev za preispitivanje mora uzeti u obzir celokupan normativni i sudski kontekst. Ovaj stav je fundamentalan za obezbeđivanje pravilne primene zakona i za zaštitu integriteta građevinskog fonda i teritorije.