Prevara i pravo na podnošenje krivične prijave: komentar presude br. 15134 iz 2024.
Presuda br. 15134 od 07. februara 2024. godine, koju je donelo Apelacioni sud u L'Akvili, nudi važnu interpretaciju prava na podnošenje krivične prijave u vezi sa prevarom. Konkretno, pojašnjava se da pravo na podnošenje krivične prijave ne pripada samo direktno prevarenom licu, već i onome ko je pretrpeo imovinsku štetu usled protivpravnog postupanja. Ovaj aspekt ima značajan značaj u razumevanju prava žrtava u situacijama prevare.
Pravo na podnošenje krivične prijave
Sud je utvrdio da
"Oštećeno lice u krivičnom delu - Nosilac imovine pogođene prevarom - Navođenje na zabludu drugog lica koje poseduje oduzetu imovinu - Pravo potonjeg da podnese krivičnu prijavu - Postojanje - Razlozi.U pogledu prevare, pravo na podnošenje krivične prijave pripada kako licu koje je prevareno i materijalno lišeno imovine na koju je usmereno protivpravno postupanje, tako i licu koje je pretrpelo imovinsku štetu, odnosno onome ko polaže pravo svojine na imovinu protivpravno oduzetu, budući da je moguće postojanje više pasivnih subjekata istog krivičnog dela."
Ova presuda pojašnjava da u slučaju prevare, pravnu radnju mogu preduzeti više lica, čime se proširuje zaštita žrtava. Nije retkost da u situacijama prevare bude uključeno više osoba, od kojih je svaka mogla pretrpeti direktnu ili indirektnu štetu. Ovo je posebno važno u kontekstu u kojem su krivična dela protiv imovine sve rasprostranjenija i složenija.
Praktične implikacije presude
Praktične implikacije ove presude su brojne:
- Proširenje prava na podnošenje krivične prijave, u korist više lica;
- Veća zaštita za lica koja nisu direktno prevarena, ali su pretrpela štetu;
- Priznavanje postojanja više šteta proisteklih iz istog krivičnog dela.
Ova odluka predstavlja korak napred u zaštiti prava žrtava prevara, čineći pravdu dostupnijom onima koji su pretrpeli ekonomske nepravde.
Zaključci
Zaključno, presuda br. 15134 iz 2024. godine Apelacionog suda u L'Akvili jača pravo na podnošenje krivične prijave u vezi sa prevarom, priznajući pravo ne samo onima koji su direktno prevareni, već i onima koji su pretrpeli imovinsku štetu. Ovaj pristup ne samo da proširuje pravnu zaštitu za žrtve, već doprinosi i većoj društvenoj i pravnoj odgovornosti u odnosu na krivična dela protiv imovine. Ključno je da se lica koja su pretrpela štetu osećaju ovlašćena da brane svoja prava i traže pravdu.
