Brisanje društva i nasledni fenomen: komentar Rešenja br. 11411 iz 2024. godine

Nedavno Rešenje br. 11411 od 29. aprila 2024. godine Kasacionog suda pruža značajne uvide za razumevanje pravnih posledica brisanja društva iz privrednog registra. Konkretno, Sud se fokusirao na efekat prestanka postojanja društva i nasledni fenomen koji iz toga proizilazi, razjašnjavajući neke fundamentalne aspekte u vezi sa aktivnim i pasivnim odnosima prestalog društva.

Normativni kontekst i presuda

Nakon reforme korporativnog prava uvedene Zaključkom sa izmenama i dopunama br. 6 iz 2003. godine, brisanje društva iz privrednog registra ne podrazumeva automatski prestanak svih pravnih odnosa. Prema Sudu, dolazi do naslednog fenomena, pri čemu se obaveze društva ne gase, već se prenose na članove društva. To znači da članovi društva odgovaraju za dugove prestalog društva u granicama onoga što su naplatili tokom likvidacije ili neograničeno, u zavisnosti od njihove odgovornosti.

Brisanje društva iz privrednog registra - Efekti - Prestanak postojanja društva - Posledice - Aktivni i pasivni odnosi - Nasledni fenomen - Postojanje - Granice - Činjenično stanje. 159388 DRUŠTVA - FIZIČKA LICA (POJAM, KARAKTERISTIKE, RAZLIKA) - UOPŠTENO Uopšteno. Nakon reforme korporativnog prava, sprovedene Zaključkom sa izmenama i dopunama br. 6 iz 2003. godine, ukoliko prestanak postojanja društva, fizičkih ili kapitalnih, koji sledi brisanjem iz privrednog registra, ne podrazumeva nestanak svakog pravnog odnosa koji se odnosi na prestalo društvo, nastaje fenomen naslednog tipa, prema kojem: a) obaveza društva se ne gasi, što bi nepravedno žrtvovalo pravo poverioca društva, već se prenosi na članove društva, koji za nju odgovaraju, u granicama onoga što su naplatili nakon likvidacije ili neograničeno, u zavisnosti od toga da li su, dok je društvo postojalo, bili ograničeno ili neograničeno odgovorni za dugove društva; b) prava i imovina koja nisu obuhvaćena likvidacionim bilansom prestalog društva prenose se na članove društva, u režimu zajedničkog vlasništva ili nedeljive zajednice, uz isključenje pukih potraživanja, čak i ako su pokrenuta ili se mogu pokrenuti u sudskom postupku, i neizvesnih ili nelikvidnih potraživanja, čije bi uključivanje u navedeni bilans zahtevalo dodatnu aktivnost (sudsku ili vansudsku), čije je neizvršavanje od strane likvidatora omogućava da se smatra da se društvo odreklo njih, u korist bržeg okončanja postupka likvidacije.

Praktične implikacije presude

Odluka Suda ima značajne praktične implikacije za članove prestalog društva. Konkretno, treba uzeti u obzir sledeće aspekte:

• Obaveze društva se ne gase brisanjem, već se prenose na članove društva;
• Članovi društva odgovaraju na osnovu svoje ograničene ili neograničene odgovornosti;
• Imovina koja nije uključena u likvidacioni bilans prenosi se na članove društva u režimu nedeljive zajednice;
• Neizvesna potraživanja i dugovanja se ne prenose na članove društva, osim ako nisu uključeni u bilans.

Ova presuda naglašava važnost pravilnog upravljanja postupcima likvidacije i potrebu za pažljivim planiranjem u slučaju prestanka postojanja društva. Naime, neuključivanje određenih dobara ili prava može dovesti do odricanja, sa direktnim posledicama po članove društva.

Zaključak

Zaključno, Rešenje br. 11411 iz 2024. godine predstavlja važno pojašnjenje u vezi sa brisanjem društava i naslednim fenomenom. Ono ponavlja potrebu za adekvatnom pažnjom članova društva u upravljanju svojim odgovornostima, ističući kako se pravne posledice brisanja ne smeju potceniti. Ključno je da stručnjaci u pravnom sektoru i sami preduzetnici dublje istraže ove aspekte kako bi izbegli iznenađenja i osigurali pravilno upravljanje svojim obavezama i pravima.