Недавна оредба бр. 11140 од 24. априла 2024. године истакла је кључна питања у вези са грађанском одговорношћу, посебно у погледу чувања јавне имовине попут путева. Ова пресуда пружа јасно тумачење члана 2051. Грађанског законика, наглашавајући претпоставку одговорности власника за штету проузроковану структурним условима и припадајућим деловима, укључујући паркинг препреке.
Према одлуци Суда, власник пута се сматра одговорним у случају несрећа повезаних са конфигурацијом самог пута и његовим припадајућим деловима. Конкретно, паркинг препреке, које су често узрок несрећа, спадају под ову одговорност. Међутим, закон предвиђа могућност ослобађања одговорности за власника, који може доказати да:
У одсуству таквих доказа, власник се сматра одговорним. Ова правна поставка заснива се на логици заштите корисника путева, који морају моћи да рачунају на безбедност јавне инфраструктуре.
Уопштено. У погледу одговорности за ствари под надзором према чл. 2051. Грађанског законика, власник пута се сматра одговорним за несреће које се могу приписати условима структуре и конфигурацији исте и њених припадајућих делова, укључујући такозване "паркинг препреке", осим ако се докаже да је инсталација таквих објеката извршена од стране трећих лица, на подручју које им је додељено и на основу посебног овлашћења, уз искључење било какве моћи контроле од стране власника који је чувар, или, у недостатку наведених услова, са временом тако кратким, у односу на настанак несреће, да се не дозволи интервенција власника који је чувар.
Ова максима наглашава важност доказа ослобађања одговорности и утврђује терет доказивања на власнику, који мора да оправда своју неучествовање у догађајима како би избегао одговорност. Од суштинског је значаја да власник може доказати одсуство контроле и да инсталацију препрека није извршио он или под његовим надзором.
Пресуда бр. 11140 из 2024. године представља важно размишљање о питању грађанске одговорности јавних администрација, посебно у односу на безбедност путева. Она потврђује потребу за строгом контролом и одговорношћу од стране јавних органа, у контексту у којем грађани морају моћи да се безбедно крећу. Импликације ове пресуде могу утицати не само на будуће правне одлуке, већ и на начин на који јавне администрације управљају инфраструктуром и брину о безбедности саобраћаја.