Presuda Suda pravde EU od 30. novembra 2023. i princip nedozvoljenosti vraćanja: uticaji na premeštanje tražilaca azila

Dana 30. novembra 2023. godine, Sud pravde Evropske unije (SP EU) doneo je presudu od velikog značaja u oblasti azila i međunarodne zaštite. Ova odluka se odnosi na tumačenje člana 3, stavova 1 i 2, Uredbe (EU) br. 604/2013, poznate kao Uredba Dablina III, kojom su utvrđeni osnovni kriterijumi za osporavanje premeštanja u druge države članice. Konkretno, Sud je pojasnio da sud ne može da ispita rizik od kršenja principa "nedozvoljenosti vraćanja" bez prethodnog utvrđivanja postojanja sistemskih nedostataka u zemlji premeštanja.

Princip nedozvoljenosti vraćanja i njegova primena

Princip "nedozvoljenosti vraćanja" je ključni element međunarodnog prava, koji zabranjuje premeštanje tražilaca azila u zemlje gde bi mogli biti izloženi progonu ili mučenju. Presudom SP EU ponovljeno je da, u slučaju osporavanja akta o premeštanju, sudu je neophodno da proveri da li u zemlji odredišta postoje adekvatni uslovi za prijem i efikasni postupci za dodelu azila. Ovaj pristup naglašava dužnost pravosudnih organa da garantuju zaštitu osnovnih prava tražilaca azila.

Presuda i konkretan slučaj

U razmatranom slučaju, Sud se bavio slučajem državljanina Pakistana koji je premešten u Sloveniju. Uprkos tome što je tražilac priložio dokumentaciju i detaljne argumente u vezi sa potencijalnim rizicima u slučaju premeštanja, sud je pogrešno smatrao Sloveniju "bezbednom zemljom" bez sprovođenja neophodnih provera uslova prijema. SP EU je stoga ukinuo presudu suda, naglašavajući obavezu detaljne analize situacija u zemljama premeštanja.

Član 3, stavovi 1 i 2, Uredbe (EU) br. 604/2013 (tzv. Dablin III) - Tumačenje dato od strane SP EU presudom od 30. novembra 2023. - Osporenje premeštanja u državu članicu - Sudski nadzor - Procena postojanja rizika od kršenja principa "nedozvoljenosti vraćanja" - Prethodno utvrđivanje postojanja sistemskih nedostataka u zemlji premeštanja - Neophodnost - Konkretan slučaj. U pogledu međunarodne zaštite, nakon presude SP EU od 30. novembra 2023. godine, član 3, stavovi 1 i 2, Uredbe (EU) br. 604/2013 mora se tumačiti na način da, u slučajevima kada stranac to izričito navede, prilažući odgovarajuće argumente i prateću dokumentaciju, nadležni sud koji odlučuje o osporenju upravnog akta o premeštanju u državu članicu ne može da ispita postojanje rizika od kršenja principa "nedozvoljenosti vraćanja" ako prethodno nije utvrdio postojanje, u toj državi članici koja je tražena, sistemskih nedostataka u postupku za dodelu azila i u uslovima prijema tražilaca međunarodne zaštite. (U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud, u vezi sa osporenjem akta kojim je Jedinica Dablin naložila premeštanje državljanina Pakistana u Sloveniju, ukinuo je presudu suda koja je, uprkos specifičnim naznakama i preciznoj dokumentaciji koju je priložio podnosilac zahteva, propustila neophodne provere uslova prijema tražilaca azila u Sloveniji, smatrajući je stoga "bezbednom zemljom").

Zaključci

Ukratko, presuda SP EU od 30. novembra 2023. godine predstavlja značajan korak u zaštiti prava tražilaca azila u Evropi. Ona ne samo da jača princip "nedozvoljenosti vraćanja", već zahteva rigoroznu analizu uslova prijema u zemljama premeštanja. Ovaj pristup ima za cilj da osigura da svaki tražilac azila može da računa na pravičan postupak i dostojanstvene uslove, bez rizika od kršenja ljudskih prava. Ključno je da nacionalni sudovi usvoje ovo tumačenje kako bi osigurali efikasnu zaštitu u skladu sa međunarodnim standardima.