Analiza Naredbe br. 10331 od 17.04.2024: Informacione obaveze pri premeštaju tražilaca međunarodne zaštite
Nedavna Naredba br. 10331 od 17. aprila 2024. godine, koju je izdalo specijalizovano odeljenje za imigraciju Suda u Rimu, pruža važna pojašnjenja u vezi sa informacionim obavezama koje terete nadležni organ u kontekstu premeštanja tražilaca međunarodne zaštite. Ova presuda se uklapa u složen evropski regulatorni okvir, pod uticajem potrebe da se garantuju prava tražilaca azila, posebno u svetlu Uredbe EU br. 604/2013, poznate kao Dablinska uredba.
Regulatorni okvir i relevantne odredbe
Predmetni slučaj se odnosi na premeštanje tražioca međunarodne zaštite iz jedne države članice Evropske unije u drugu, na osnovu odredbi Dablinske uredbe. Konkretno, članovi 4. i 5. navedene Uredbe utvrđuju posebne informacione obaveze za nadležni organ, koji mora osigurati da tražilac dobije sve potrebne informacije za postupanje po svom zahtevu.
- Član 4: Obaveze informisanja tražioca
- Član 5: Obaveze registracije i provere identiteta
Sud pravde Evropske unije je nedavno protumačio ove norme, naglašavajući da se one ne mogu smatrati zamenljivim ili apsorbovanim drugim obavezama predviđenim nacionalnim zakonodavstvom, kao što su one utvrđene članom 10. Zakonodavnog dekreta br. 25/2008.
Značenje maksime presude
„221. i dalje), uprkos jedinstvenosti postupka, ne mogu se smatrati ni apsorbovanim ni zamenljivim sa onima koji su predviđeni u svrhu zahteva za međunarodnu zaštitu članom 10. Zakonodavnog dekreta br. 25/2008, već moraju imati kao specifičan predmet zahteve (u fazi saslušanja) i informacije izričito navedene u gorepomenutim članovima Uredbe, budući da su funkcionalni da omoguće tražiocu da pruži organu sve informacije korisne za identifikaciju države članice nadležne za razmatranje njegovog zahteva za međunarodnu zaštitu; iz toga sledi da, ukoliko administrativni organ, koji je opterećen odgovarajućim dokazom, ne ispuni ove specifične obaveze, odluka o premeštanju mora biti poništena.“
Ova maksima predstavlja ključnu tačku za razumevanje potrebe za jasnim i direktnim postupanjem prema tražiocima azila. Presuda utvrđuje da se moraju poštovati specifične informacione obaveze i da njihovo nepoštovanje može dovesti do poništenja odluke o premeštanju. Ovo je posebno značajno u periodu kada su procedure azila pod lupom zbog njihove efikasnosti i ispravnosti.
Zaključci
Naredba br. 10331 iz 2024. godine naglašava važnost obezbeđivanja pravednog pravnog postupka za tražioce međunarodne zaštite. Ona ponavlja da informacione obaveze nisu samo birokratske formalnosti, već su suštinski alati za osiguravanje poštovanja prava tražilaca. Presuda, dakle, ne samo da pojašnjava regulatorni okvir, već doprinosi jačanju zaštite osnovnih prava u kontekstu evropskih procedura azila.
