Presuda br. 50729 iz 2023. godine: Konfiskacija prihoda od krivičnog dela i inicijativa javnog tužioca

Nedavna presuda br. 50729 od 20. oktobra 2023. godine, koju je donela Kasacioni sud, osvetlila je ključni aspekt konfiskacije prihoda od krivičnog dela, naglašavajući potrebu za inicijativom javnog tužioca u fazi izvršenja mere. Ova odluka se uklapa u složen pravni kontekst, gde konfiskacija predstavlja fundamentalni instrument za borbu protiv privrednog kriminala i prevara.

Konfiskacija vrednosti: Normativni pristup

Prema presudi, u slučaju kada sud naloži konfiskaciju vrednosti, neophodno je da javni tužilac učestvuje u izboru imovine koja se konfiskuje. Ovaj pristup se zasniva na potrebi da se osigura da vrednost zaplenjene imovine zaista odgovara prihodu od krivičnog dela, kako je utvrđeno članom 240. Krivičnog zakonika. Ovo je posebno relevantno u slučaju prevare sa otežavajućim okolnostima, gde nezakoniti prihodi mogu biti teško kvantifikovani i identifikovani.

• Potreba za inicijativom javnog tužioca
• Izbor imovine koja se konfiskuje
• Provera podudarnosti vrednosti

Uloga javnog tužioca u konfiskaciji prihoda

Sud je pojasnio da inicijativa javnog tužioca nije samo poželjna, već neophodna. Ovaj aspekt je ključan za osiguranje da mera konfiskacije bude pravična i srazmerna. Presuda naglašava kako konfiskacija, iako je mera imovinske bezbednosti, mora biti sprovedena sa pažnjom, izbegavajući proizvoljnost u izboru imovine koja se konfiskuje.

Konfiskacija prihoda od krivičnog dela - Navođenje vrednosti bez prethodnog utvrđivanja imovine koja se konfiskuje - Izvršenje mere - Inicijativa javnog tužioca - Neophodnost - Činjenice. U slučaju kada je sud naložio konfiskaciju "vrednosti", koja se stoga nije odnosila ni na sredstva koja su već bila pod zaplenom, niti na drugu imovinu ili likvidna sredstva prethodno utvrđena u aktu o oduzimanju, neophodna je inicijativa javnog tužioca u cilju izbora imovine koja se konfiskuje i provere podudarnosti njene vrednosti sa vrednošću prihoda koji je predmet mere. (Činjenice u vezi sa konfiskacijom prihoda od krivičnog dela, pretpostavka prevare sa otežavajućim okolnostima radi dobijanja javnih sredstava, naložena pravnom licu).

Ova maksima se uklapa u pravni tok koji priznaje javnom tužiocu aktivnu ulogu u fazi izvršenja konfiskacije, jačajući princip zakonitosti i pravde. Sud, dakle, ne samo da potvrđuje važnost konfiskacije kao mere bezbednosti, već takođe definiše njene operativne okvire, skrećući pažnju na potrebu za partnerskim pristupom između različitih uključenih institucija.

Zaključak

Zaključno, presuda br. 50729 iz 2023. godine predstavlja važan korak u borbi protiv privrednog kriminala, ponavljajući ključnu ulogu javnog tužioca u upravljanju konfiskacijom prihoda od krivičnog dela. Ova odluka ne samo da pruža jasne smernice o tome kako treba da se sprovede izvršenje mere, već takođe naglašava princip pravde i srazmernosti, suštinske elemente u pravnom sistemu koji teži zaštiti prava svih građana.